EXIT MAGIJA 2016
Nisu svi čarobni štapići isti
Da nema Stanislava Milojkovića možda bih i zaboravio. Sve što danas proživim na nekom koncertu ili festivalu - bilo da idem da snimam fotografišem ili prosto uživam - je već deo neke moje profesije i ponekad prosto zaboravim kako izgleda biti negde kao posetilac. Stanislava pominjem jer taman je stariji od mene toliko da kada sam ja bio u prvim redovima na koncertima, on je bio taj koji je fotografisao, Nemanja Đorđević to sigurno razume.
I onda kada sretnem Stanislava u 4 ujutro u prolazu na Exitu, shvatim da i dalje imam i vremena i prava da se provodim za sebe a da usput sve zabeležim što želim. Novina je to što je nekako EXIT meni od početka bio festival gde sam više bio od prvog dana orijentisan elektronskoj muzici i dolazio tu da slušam novu muziku, a usput sam koristio priliku da svetske zvezde svih žanrova uslikam za neke buduće retrospektive Exit festivala i muzičke scene, generalno.
Ovoga puta sam se potpuno prepustio EXIT magiji i proveo se 16. put kao da ponovo imam 16. godina.
Slušati Prodigy, Modstep, Wilkinson, Gramatik i mnoge druge UKF izvođače na tom razglasu - jednostavno je ono što potpuno opravdava sve napore koji se moraju pregurati da se izdrži punih neprekidnih 12 sati dnevne zabave četiri dana za redom - plus ako si pravi parti manijak da posle tih nastupa odeš i na after...
U međuvremenu dok su pauze naravno mora se obići i domaća scena na Fusion stageu, pozdraviti se sa prijateljima, od obezbeđenja do izvođača, biti deo trenutka u najvažnijim momentima, svratiti i na Future shock stage gde su neki koji tek počinju ili su rešili da krenu ispočetka sa novim projektima, i takođe malo osetiti energiju Dance arene. Doduše davno sam odabrao pravac - mnogo češće ću zvuk elektronske muzike pratiti na Urban Bug stageu nego na Dance areni ali to je stvar pristupa i ukusa. Ja lično ne preferiram većinu izvođača na Dance areni ali svakako moram zbog fotografija.
Fotografisati sa bine Dance arene je jedno posebno priilegovano iskustvo i za to vreme dok sam na bini iza neke svetske zvezde svakako te ponese ta energija... 
Kada god sam morao da odmorim noge ili da jednostavno malo uživam, imao sam sigurno utočište. Backstage Urban Buga mi omogući da se na kratko osetim kao da sam kod kuće, u privatnosti svoje sobe i tu smo se uglavnom skupljali, delili utiske, pravili planove za dalji tok večeri i sve ostalo što je potrebno za dobar provod - a da ostane snage i za after koji svakodnevno počinje u 7 ujutro u Bastionu.
Urban bug je posebna priča - uz festival Dev9t predstavlja inkubator domaće alternativne nezavisne elektronske muzike i okuplja izvođače iz svih gradova Srbije i regiona. Jednostavno je celina za sebe i u okviru cele Exit magije je moje sklonište kada mi je potrebno da se napunim energijom za dalje.
Main stage
Mainstage je ove godine imao novinu u vidu razglasa koji je stvarno prvi put mogao da se čuje na ovim prostorima. Na Mad festivalu u Beogradu smo isto imali priliku da čujemo tada neke premijerno prikazane razglasne sisteme ali ovo je sasvim drugačije.
Zbog više razloga me je interesovalo da izbliza upoznam kako “Anya” stvarno radi. Na sreću u tonskoj kuli ispred Maina su meni dobro poznati ljudi, Nikola Vranjković i Vlada Burić, pa sam imao priliku da se upoznam sa novom tehnologijom za stvaranje tog neponovljivog osećaja kada na razglasu konačno čuješ trap (jako dugačke i vrlo niske tonove) bez ikakve distorzije, bukvalno osećaš zvuk kao talas, dok srednji i visoki tonovi zvuče bilo gde u prostoru Mainstagea isto. BIlo da je u pitanju gitarski ili elektro zvuk - sistem “Anya” EAW (Eastern Acoustic Works) u svakom trenutku može da rasporedi zvuk na svaku željenu tačku prostora, bez kompromisa u određenim zonama ili sektorima. Sve u svemu jeste da košta milion i po dolara... ali vredi.
Svetlo na Main stageu je bilo u skladu sa današnjim vremenom, jedino su displeji za publiku koja se nije probila do prvih redova možda bili malo manji u odnosu na ranije godine kada su na tim istim mestima stajali projektori. Ja sam od svojih omiljenih izvođača odslušao cele nastupe a ostale sam uglavnom fotografisao prve tri pesme i išao dalje.
The Prodigy
Nisam prvi put bio na Prodigy. Bio sam na više od 5 njihovih nastupa, nekada i dva puta u istom mesecu. Ovo što je u nedelju na Main stageu Exit festivala moglo da se vidi, čuje i doživi - svakako je vrhunac svega što sam čuo i dostojno je poslednje turneje. Prodigy su obeležili skoro tri decenije, i mnogo generacija je stasalo uz njihovu beskompromisnost energiju i iskrenost. I cela njihova produkciono-tehnička ekipa je takva. Imao sam privilegiju i čast da ovoga puta iz God moda gledam ovaj nastup iza leđa njihovog tonca i 
da se povremeno popnem iznad njega i odande uslikam neke najvažnije momente. Svi iz ekipe su posvećeni do kraja a sa druge strane i dalje ih nosi ista energija i ne rade to preko one stvari - naprotiv, trude se da svaki nastup poboljšaju do maksimuma. Ovoga puta, spoj Exitovog novog razglasa i Prodigy tehnike 
(u smislu dodatnih 15 woofera) doneo je nešto što se pamti. Svaki talas zvuka je bio kao nacrtan u prostoru, kao da ste u moru a veliki talasi vas pomeraju i nose. A voda je taman kako treba. I naravno publika, koju su činili pravi ratnici front row-a, na tvrđavi gde su vođene mnoge bitke doneli su tu energiju koja se teško može u drugim delovima sveta ponoviti. Ovdašnja publika sa bakljama, masovnim krugovima i skakanjem do neba - svakako doživljaj nastupa The Prodigy diže nekoliko stepenica više.
Gramatik
Taman kada sam mislio da je kraj, nedelja je, Prodigy su učinili svoje, desila se još jedna magija u pola 5 ujutro. Na scenu je izašao Gramatik u pratnji gitariste Andrew Block-a
i magija Exita se još jednom pokrenula. Za svih 16 godina mislim da je ovo bio najposećeniji izvođač na zatvaranju Main stage-a. Ogromna masa je igrala skakala i pratila nenormalno maštovite prelaze melodija i bitova ovog muzičara koji je poreklom iz naših, slovenskih krajeva. Poslednjih godinu dana sam slušao Gramatik skoro svakodnevno, ali priznajem da je prevazišao sva moja očekivanja. Jednostavno - učinio je nemoguće, uspeo je u samom finišu poslednjeg dana da u mom sećanju podeli sa Prodigy najupečatljiviji momenat... Naravno opet, i Wilkinson i Modstep i svi su bili vrhunski na Mainu.. ali ovo je bilo nešto drugačije... Male inserte možete videti i u video reportu na VIDEOKOD-u.
Fusion stage
Bad Copy, Lolobrigida/Majka, Ateisti, Ritam Nereda, Borgesia i mnogi drugi... Bio sam na Fusionu koliko god je to bilo moguće postići. Treba za ta četiri dana mnogo puta preći od Dance arene do Fusiona...
Svako je imao priliku da pokaže svoje najbolje. Uglavnom sam bio na nastupima pred jutro, to je ona magija kad sunce sviće na Fusion stageu. Vikler je isprozivao Getu, to naravno je zabeleženo i u snimku u okviru video reporta,
Ateiste i Ritam Nereda su naravno Novosađani ispratili uz horsko pevanje,
Ida Prester je svoj miks bendova vrlo vešto prezentovala i deluje kao da je ovoga puta to pun pogodak, a beba u njenom stomaku neće zavideti bratu koji je takođe fotografisan u stomaku na Exitovim binama. 
Borgesia je, iako nije bilo mnogo publike, stvarno bila vredna za čuti. Zvuk koji danas stvaraju, zbog dostupne tehnike, konačno ima tu neku težinu Rammsteina i Laibach-a.
Dance arena
Jedna od novina na ovom Exit festivalu je bila i ta što više famozni VIP Dance arene za čije narukvice neki polusvet prodaje dušu advokatu svome, ovoga puta je pomeren na vrh Dance arene, nasuprot bini, iznad one uzvišice za koju se svi bore da osvoje. Bio sam da vidim i to čudo. Izdaljeno je na tri dela na Platinium, Gold i običan Vip. Sve u svemu zadržao sam se 5 minuta i vratio se u normalne okvire života, jednostavno nije to svet za mene. A nisam ni siguran da je za njih - najviše me je interesovalo kako njihove devojke u visokim potpeticama prelaze onaj mostić preko publike. Mislim da su one svoju dozu adrenalina tu dobijale :)
Što se same bine tiče nemam šta da kažem - sve je maksimalno profesionalno, nama koji smo tu bili da obavimo posao fotografisanja, bilo je sve kako treba.
Uz poštovanje pravila kretanja i konsultacije sa osobljem zaduženim za to, sve je bilo u najboljem redu. Osećaj je, već sam pominjao - odličan, adrenalin u vazduhu mase koja je ispred dopire i do mene dok radim pa me ponese. Ali nije to magija koju volim... Svakako, vredi je osetiti - onda još više mogu uživati u onoj koja mene nosi...
Urban bug stage
Već sam napisao ali da ponovim - Urban Bug je posebna priča - uz festival Dev9t predstavlja inkubator domaće alternativne nezavisne elektronske muzike i okuplja izvođače iz svih gradova Srbije i regiona.
Pratiti po tri DJ istovremeno na bini je posebna veština, posebno ako si iza njih pa ne znaš kad je ko, jer se smenjuju non-stop. Posle nekog vremena sluh ti se jednostavno privikne na finese u bitu i onda znaš ko je ko i šta je šta. Ali oduvek sam govorio i neću promeniti to mišljenje - nije svaka muzika za svakoga.
Pratiti po tri DJ istovremeno na bini je posebna veština, posebno ako si iza njih pa ne znaš kad je ko, jer se smenjuju non-stop. Posle nekog vremena sluh ti se jednostavno privikne na finese u bitu i onda znaš ko je ko i šta je šta. Ali oduvek sam govorio i neću promeniti to mišljenje - nije svaka muzika za svakoga.
I kod klasične muzike postojali su kompozitori koje je masovno narod slušao a i oni koje je jednostavno teško razumeti ako ne znaš osnove.
Tako je i na Urban Bug-u - nije za svakoga...
Jednostavno je celina za sebe i u okviru cele Exit magije je moje sklonište kada mi je potrebno da se napunim energijom za dalje.
Vodi me na after
Dok sam u prolazu kod Main stage-a izbegavao guzvu i ludilo koje je izazvao Guetta, dobio sam narukvice na kojima piše Vodi me na after i uputstvo gde da dođem kada Exit utihne posle 8 ujutru.... Nisam odoleo i našao sam se u Bastionu, klubu na otorenom, koji je ustvari odmah iza Dance arene ali sa spoljne strane zidina. VOID ozvučenje u otvorenom klubu pod suncem... Ekipa sa Urbana je naravno i tu umešana - kako drugačije. Ti afteri su trajali do 1 popodne... Pa ko izdrži - ima čega da se seća. Muziku su puštali mnogi.
After je After - to treba doživeti i preživeti.
Svaki Exit festival je na svoj način različit. Sa svakog imam neku uspomenu i svaki ima svoju draž kada na zidu svoje sobe gledam sve akreditacije narukvice i materijale sa 16 godina obilazaka jednog od najboljih svetskih festivala ne mogu reći ništa drugo sem da posle svih ratova koje je tvrđava na Petrovaradinu upila u svoje kamene zidove, neka nova energija i magija novog doba polako upisuje svoju magiju u te zidove i da lepi trenuci novih generacija koji je posećuju kao mesto dobre zabave potiskuje duh tih starih vremena.
Aleksandar Zec
